| |
|
|
| |
Darko Rundek
Dom omladine Beograda
01. mart 2019.
|
 |
|
| |
Početak marta obeležiće "Dani Darka Rundeka u Beogradu", pet koncerata koje će ovaj poznati muzičar zajedno sa svojim prijateljima, u različitim postavama, održati u DOB-u. Prvi od njih održan je 1. marta u rasprodatoj Sali Amerikana.
Darka Rundeka pratim od samog početka rada sa grupom Haustor, dakle od 1980. godine. Posedujem i prva dva singla grupe, "Moja Prva Ljubav" i "Radio". Gledao sam ih prvi put u Velikoj sali DOB-a kada su nastupali u programu "Pozdrav iz Zagreba/Dobro došli, bolje Vas našli". Kao predgrupa Prljavom kazalištu (koji su tada objavili drugi album, "Crno bijeli svijet"), oduvali su dotične svojim nastupom. Darko u crnom, belog lica i sa rukavicama pevao je "Radnička klasa ide u raj" a ja sam bio zapanjen njegovom pojavom, glasom i muzikom. Skoro 40 godina kasnije, evo nama Darka na seriji koncerata u Beogradu (tačnije pet!) "Dani Darka Rundeka u Beogradu".
Prvi nastup je počeo u uzavreloj atmosferi. Specijalno za ovu priliku posetioci su piće dobijali u plastičnim čašama, koje su zbog zanimljivog dizajna i Darkovih stihova na njima, mnogi sačuvali kao suvenir sa ovog koncerta. A šta reći o koncertu? Ukratko sve najbolje!!! Darko je sed ali u top formi, bend mu je opasno usviran, a izbor pesama je bio odličan. Manji problem su bili pojedinci iz publike koji su bili žestoko napaljeni pre samog koncerta. Ljubav prema Darku, pivo, neki žešći alkohol, adrenalin? Verovatno od svega ponešto.
Dakle, divno je kada je publika užarena ali kad se skoro dva sata neko dere i viče "DAAAAAAAAREEEEEE, VOLIMOOO TEEEE", to je već reakcija za smeh, kao dobra fora, recimo, ali kada se to učestalo ponavlja, prelazi u blagu iritaciju. No, da se ja vratim na Daaaareeeta (hehe!!!). Dare, ovaj Darko je obećao hitove iz vremena grupe Haustor kao i iz solo karijere. To smo i dobili ali je primetan bio izostanak pesama sa prva dva albuma Haustora. Meni se oni više sviđaju nego sledeća dva, ali znam da je većina došla da čuje "Enu", koja je odsvirana u nešto smirenijem aranžmanu.
Pre toga smo čuli numere "Ista slika" i "Tamni jorgovan". Naravno, strasti su uzavrele uz "Ruke", a onda je odsvirana "Uzalud pitaš". Preko "Senora" došli smo do onoga što smo svi želeli a to su "Bi mogo da mogu" i "Sejmeni". Ranije kompozicije su bile u malo drukčijim aranžmanima, sa upečatljivom svirkom Izabel na violini, odličnom duvačkom sekcijom i vrlo inventivnom ritam sekcijom. Dotična se poprilično raspištoljila u pomenutim kompozicijama pa su basista Crni Rok i perkusionista Korto Malteze zasijali punim sjajem. To je bila svirka koju sam očekivao, istovremeno i suptilna ali i snažna, funkična na neki pravi način.
Naravno posle toga, emotivna i već dugo vremena himna svih onih koji žele promene, "Ay Carmela!" Iako znam da će je Darko svirati, uvek me žestoko pogodi i emotivno uzdrma ta pesma španskih boraca koja, nažalost , tako dobro korespondira sa današnjim vremenom. Kreću suze na oči, knedla u grlu ali ipak imam dovoljno glasa da zapevam sa svim prisutnima: "Ne mogu nam bombe ništa, ni oluja, niti kiša, gdje se ova pjesma čuje, tamo srce pobjeđuje!!!". Na zvuke "Šejna" sala je eksplodirala, a dotučena je "Apokalipsom".
Naravno tražili smo i bis, i dobili smo "Makedo", "Ljubav se ne trži" i za sam kraj "Šal od svile". Ja sam očekivao "Duhove", "Ljubav", "Radio", "TV Man" no, od toga ništa ove večeri. Ipak preko dva sata odlične svirke, nadahnutog Darka, izuzetne atmosfere i oznojenih prisutnih (šta to beše klima?) bilo je ono što smo svi čekali i doživeli. Ostalo se dešavalo druge večeri na istom mestu.
.
tekst - slobodan vlaketić
fotografije - nebojša mićković
|
|
|
|
